петак, 20. новембар 2009.

Поврће за страно тржиште

Само квалитетан и правилно упакован домаћи производ постаће конкурентан извозни артикл

Домаћи произвоћачи на страно тржиште најчешће пласирају парадајз, паприку, краставац, црни лук и лубенице. Иако смо по производним површинама под црним луком и бостаном у самом европском врху, приноси су при дну лествице. Пре свега због застареле и неодговарајуће технологије и механизације за убирање, великих губитака током чувања и других разлога.
Шта треба учинити да се производи из наше земље пробију на страном тржишту?
-Овај проблем се не сме и не може генерализовати, јер у Србији постоје и производјачи који прате нова достигнућа. Додуше, има их мало, али могу да стану “раме уз раме” с било којим конкурентом из Европске уније. Они лако пласирају своје производе на домаће или страно тржиште-објашњава мр Андјелко Мишковић, асистент на Пољопривредном факултету у Новом Саду.

Без залиха хране
Потребно је размишљати и о сезонском карактеру производње. Наиме, навикли смо да се поједине врсте у исхрани користе само у одређеним периодима године. С обзиром на климатске прилике, највише поврћа пристиже у јесен, када се у домаћинству и у индустији праве залихе за зиму. Међутим, ово је било карактеристично за потрошњу у другој половини прошлог века. Данас се залихе не праве, већ се поврће углавном користи свеже целе године. То значи да захваљујући примени различитих технологија, рокова сетве и садње и узгојем у заштићеном простору, пристиже у дужем временском периоду.
Веома је значајно, како наглашава мр Мишковић, и чување рода, а савремених складишта у нашој земљи има све више. Потрошачима су у свако доба године доступни свежи производи непромењених особина, који као да су управо донесени с њиве или из пластеника.
Новина је и потписивање уговора о слободној трговини (ЦЕФТА) наше и земаља у окружењу. Држава не би смела да онемогућава увоз појединих производа, поготово ако су јефитнији од домаћих. То ће нашу производњу усмерити ка добијању јефтинијих, али квалитетнијих намирница.
И избор сорте велики је изазов, јер треба одговорити специфичном укусу потрошача у земљи у коју се поврће извози, а разликује се од оног на који смо навикли.
-Проблем квалитета у развијеним државама успешно је решен увођењем стандарда и сетрификацијом производног процеса и производа. Од задатих норми не сме да се одступа, па то није кочница приликом извоза. Медјутим, свеобухватна сетрификација код нас засад не постоји, а прелазак ће бити веома “болан” за већину производјача. Наиме, без одговарајућег сертификата, који није јефтин, роба се не може пласирати у иностранству. Због тога је неопходно да се квалитет повећа, а технологија учини економичном и еколошки прихватљивом.

Неодговарајућа амбалажа

Већини произвођача на одговара да се уз производњу баве и паковањем и продајом. Зато је најбоље решење да се продаја препусти специјализованим организацијама.
-Неодговарајућа амбалажа умањује цену производа и ствара тешкоће током транспорта. Обично се роба у картонском паковању гњечи, мења изглед и квалитет. Дрвена амбалажа боља је и трајнија, али је застарела и ретко се употребљава. Због тога је треба заменити термички обрадјеним дрветом (шперплоча), као у земљама Европске уније. На таквом паковању има довољно места за рекламну поруку, која долази до крајњег корисника- додаје саговорник.
Проблема има и када се поврће слаже у већу амбалажу. По законима и стандардима, обавезно је класирање и паковање само прве класе. Друга, трећа и остале, у зависности од врсте, не смеју се пласирати као свеж производ, јер изгледом одбијају купца. Због тога су ове класе намењене домаћем тржишту или прерадјивачкој индустрији за коју спољашњи изглед није пресудан.
Међутим, у великој жељи да се повећа продаја, често се осим прве, у паковању налазе и друга, па и трећа класа. У том случају, страни купац враћа робу, која се сматра реизвозом, а извозник признаје свако понуђено умањење новчаног износа. Присиљен на компромис да не би прекинуо сарадњу с иностраним партнером.
Овакви примери раније су били чести, али су у последње време све ређи.

З. Граовац

Извор: www.dobrojutro.co.rs