четвртак, 3. јануар 2008.

Аграрни буџет у Крагујевцу највећи у Србији

Доказ да цела прича и брига о селу и пољопривреди као великој развојној шанси није обична фраза, је да смо од 2005. године успели да обезбедимо неопходна средства за реализацију тих планова и са поносом можемо рећи да је Аграрни буџет града Крагујевца већ две године највећи у Србији.

Крагујевац је град историје, традиције, добрих домаћина и обичаја, град великих природних, привредних и људских потенцијала. Град са 56 села, смештених у котлини планина Рудник и Црни врх у срцу Шумадије. Пољопривреда је и даље узданица и будућност наше економије јер на овом подручју постоје услови за развој разноврсне пољопривредне производње. Томе у прилог и податак да се пољопривредом баве и житељи осам приградских насеља.
На сеоском подручју живи близу 30 000 становника што чини 16,7 посто од укупног броја житеља града Крагујевца а од 9555 сеоских домаћинстава 7110 поседује пољопривредно газдинство. Укупна пољопривредна површина исноси 54 000 хектара, од чега је близу 49 000 обрадивих. Оранице и баште заступљене су на простору од 34 000 хектара, под воћњацима је преко 6000, виноградима 400 а ливаде заузимају 7000 хектара.

На територији 56 села годишње се поризведе око 63 000 тона житарица (пшенице, јечма, кукуруза, овса и ража), 3 300 тона индустријског биља (шећерне репе, соје и сунцокрета), скоро 18 000 тона поврћа где доминирају кромпир, купус и парадајз. Годишња производња у воћарству износи близу 14 000 тона: највише шљива, са 1 300 000 стабала и родом од око 10 000 тона што је 74 посто од укупне количине воћа. Следи производња јабука са 1240 тона и крушака 660 тона рода годишње. На територији града Крагујевца годишње се произведе 5600 тона меса и то највише свињског, затим говеђег, овчијег, козјег и живинског меса.
То свакако указује на велики пољопривредни потенцијал који је нажалост суочен са доста проблема међу којима су уситњен посед, сваштарење у производњи, застарела механизација, ниски приноси, старачка домаћинства, недовољна струковна организованост произвођача. Људи су махом оријентисани на производњу за сопствене потребе па нема довољно великих робних произвођача.

С друге стране не треба заборавити традицију, повољан географски положај, земљиште и климатске прилике које погодују пољопривреди као и чињеницу да се велики број радника који је изгубио посао у индустрији определио за живот на селу и бављење пољопривредом.
Због тога је од 2005. године локална самоуправа започела са значајним издвајањем из буџета и улагањима у развој пољопривреде са циљем да се повећа обим производње и обезбеди довољно сировина, побољша расни састав у сточарству и квалитет меса, пружи подршка произвођачима здраве хране, обезбеди финални производ за тржиште који испуњава све стандарде, пружи подршка кроз стручне услуге и едукацију. Наш крајњи циљ је јачање индивидуалних пољопривредних газдинстава, развијање специјализованих видова производње, рејонизација и издвајање подручја погодних за одређени вид производње, оснивање и јачање струковних удружења, унапређење услова живота и рада на селу а самим тим и задржавање младих на селу.

Доказ да цела прича и брига о селу и пољопривреди као великој развојној шанси није обична фраза, је да смо од 2005. године успели да обезбедимо неопходна средства за реализацију тих планова и са поносом можемо рећи да је Аграрни буџет града Крагујевца већ две године највећи у Србији. Поред тога, сваке године у пољопривреду се пласирају и значајна средства преко градске Дирекције за робне резерве.
Илустрације ради у 2005. години за потребе Аграрног буџета издвојено је 80 милиона динара плус 17 милиона из Дирекције за робне резерве. У  2006- ој у пољопривредну производњу уложено је 119 милиона динара од чега је буџет износио 90 милиона динара док је у овој години  Аграрни буџет пројектован на сто милиона а  преко Дирекције за робне резерве планирано да се пласира 40 милиона.

За реализацију ових средстава и програма задужен је главни градски агроном (доктор биотехничких наука) а његов рад прати Одељење за пољопривреду као посебна организациона целина унутар Градске управе за привредне ресурсе. При одељењу за пољопривреду постоји градска Дирекција за робне резрве тако да на тим пословима ради 16 запослених. Новина, на коју смо посебно поносни је и од ове године започет пројекат "Агроном на селу" у оквиру којег је ангажовано  још седам дипломираних агронома, који су распоређени по селима и пружају неопходне савете, услуге и информације.

У периоду од 1. јануара 2005. до 30. априла 2007. године из Градске касе у развој пољопривреде је уложено око 250 милиона динара. Средства се пласирају кроз три програма:
- инвестиције однодно новчани кредити , робни кредити и субвенције.
Кредити који се одобравају из градског аграрног буџета су бескаматни, са грејс периодом од 18 месеци и отплатом на период од три до пет година, у зависности од висине кредита. Појединачни износ кредита се кретао од 35 000 до 3,5 милиона динара. Сви кредити у износу преко 100 000 динара су обезбеђени хипотеком а трошкове хипотеке сноси град.
До сада је реализовано 906 кредита и за ове намене потрошено 115 милиона динара. Тим средствима је кредитирна прикључна механизација, сточарска производња (адаптација објеката и куповина расних грла), куповина опреме, лактофриза, мешаона сточне хране и музилица. Кредитирана је пластеничка производња и набавка система за наводњавање, мини сушаре, хладњаче, опрема за прераду меса, воћа, поврћа и меда.

Робни кредити реализују се преко градске Дирекције за робне резерве. Сваке године пољопривредници добијају минерално ђибриво за прихрану и јесењу сетву, семенску пшеницу, јечам, кукурз... коју корисници отплаћују кроз меркантилну пшеницу након жетве, кроз две године по врло повољним паритетима и до сада је реализовано 4 278 таквих уговора.
Поред тога, Дирекција за робне резерве има 1200 јагњади и 110 јуница које се налазе на чувању код пољопривредних произвођача у 350 домаћинстава и то по једна јуница и по пет јагњади. Пољопривредни произвођач је у обавези да у одређеном року врати исти број грла који се прослеђује другом домаћину. У 2005. години, рецимо, за куповину 714 јагњади расе Wуертенберг издвојено је близу девет милиона динара.

Субвенције, као трећи вид помоћи пољопривредним произвођачима подразумевају бесплатно вештачко осемењавање крава и јуница, контролу плодности земљишта, организовану посету Новосадском сајму пољопривреде, организовање трећег и четвртог Шумадијског сајма пољопривреде у Крагујевцу, бесплатне тезге на зеленој пијаци за све чланове удружења, оснивање матичне службе, покретање стручног часописа "Домаћин", емисије о пољопривреди на градским телевизијама "Домаћин", "Агродневник", "Агромагазин", велики број поклоњених пластеника, механизације, кошница, сточних вага као и бројна стручна саветовања и трибине.

Свесни тога да је осим унапређења пољопривредне производње неопходно радити и на побољшању услова живота на селу, локална самоуправа је издвојила значајна средства и за асфалтирање улица, тампонирање путева, уређење школа, домова културе, здравствених амбуланти, канализациону и водоводну мрежу ...
Коректним и преданим радом и односом према селу вратили смо поверење наших пољопривредних произвођача у локалну самоуправу. Како смо посејали тако нам и ниче. За непуне три године у пољопривреду смо уложили 250 милиона динара. Крагујевачки домаћини имају свој Аграрни буџет на који увек могу да се ослоне.

Текст преузет са: www.kragujevac.org.yu/privreda/poljoprivreda.htm